Објекти у саставу народног музеја
Галерија Народног Музеја Врање
Галерија Народног музеја Врање, изложбени простор музеја основана je 1995. године са циљем да прати и представи савремену ликовну продукцију као и да промовише покретна културна добра својих збирки кроз тематске изложбе.
Бијенале уметника Врања је традиционална изложба која се одржава од 2007. године.
Поред тога организује предавања, промоције, концерте, књижевне вечери и сличне садржаје.
Галерија располаже са око 380 квадратих метара изложбеног простора, организованог у две сале.
Музеј кућа Боре Станковића
Кућа у којој се родио књижевник Борисав Станковић (1875-1927), изграђена је око 1850.године на плацу који је купила његова баба Злата.
Грађена је као четвороделна кућа са отвореним тремом и доксатом, подрумом, кровом који је покривеном ћерамидом, са бунаром испред, великом авлијом, баштом, летњом кујном.
Ограђена је зидом, зиданим од ћерпича (непеченом циглом) на коме се налази велика двокрилна дрвена капија која из Баба Златине калдрмисане улице води право у кућу.
Кућа има четири просторије, функционално повезане: средишња просторија је са огњиштем, десно су гостинска и Баба Златина соба, а са леве стране се налази Борина радна соба. Музеј постаје 1967. Године. Кућа баштини богат књижни фонд и књижну грађу писца. Кућа је стављена под заштиту државе 1950. године, а за споменик културе од великог значаја проглашена је 1979. године.
Селамлук
Селамлук је мушко одељење у муслиманској кући или посебна кућа у авлији где се примају гости, док је харемлук женско одељење у муслиманској кући у које мушкарци, који нису укућани или сродници, нису залазили.
У селамлуку се налази стална музејска поставка Врањска градска кућа с караја XIX и почетка XX века, док је у харемлуку стална музејска поставка у припреми.
Обе зграде Пашиних конака стављене су под заштиту државе 1949. године, а за споменике културе од великог значаја проглашене су 1979. године.
Харемлук
О архитектури и времену настанка Пашиних конака нема прецизних историјских података. Историјске околности и особености архитектонских елемената указују на то да су подигнути у XVIII или почетком XIX века.
Обе зграде Пашиних конака (селамлук и харемлук) биле су смештене у истом дворишту, али су имале различиту намену.
Прибојчићева кућа
Прибојчићева кућа припадала је старој варошкој породици Прибојчић.
Двоспратно здање у сенци дрвета дуда карактерише трем и центално позиционирани доксат.
Прибојчићева кућа је током деценија била коришћена као атеље уметника, потом као место одржавања културних манфестација града, да би од 2019. године била у саставу Музеју.
Споменик је културе стављен под заштитом државе 1986. године. Данас се у њој налази управа музеја.
Кућа је стављена под заштиту државе 1948. године, а за споменик културе од великог значаја проглашена је 1979. године.
Хамам
Стари турски амам некада турско купатило, изграђен је у северном делу града у време када је Врање било у оквиру Османског царства. Не зна се тачан датум подизања хамама.
Верује се да је потреба за оваквим објектом постојала још у XVI веку, услед пораста броја становништва.
Грађен је од тесаног камена и опеке са калотама крову, са окулисима којим је објеката осветљаван.
Амам је стављен под заштиту државе 1948. године, а за споменик културе од великог значаја проглашен је 1979. године.