Народни музеј Врање Вас позива на отварање изложбе
ЈЕЛЕНА ВЕЛИКА КРАЉИЦА
Народног музеја Краљево
поводом 7 векова од смрти краљице ајелене Анжујске и
славе Народног музеја Врање - Светог краља Милутина
Ауторке изложбе: Сузана Новчић и Татјана Михајловић
Недеља, 12. новембар 2017. у 13 сати
Изложбу од називом "Јелена велика краљица", Народни музеј у Краљеву приређује поводом седам векова од смрти краљице Јелене Анжујске (1314-2014), жене краља Уроша I, мајке краљева Драгутина и Милутина, ктиторке Манастира Градац. У години јубилеја Народни музеј у Краљеву у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе у Београду и уз подршку Манастира Градац, осмислио је изложбу као сећање на знамениту жену, супругу, мајку, владарку и монахињу Јелену, чија личност и данас, након седам векова, побуђује пажњу.
Полазна идеја изложбе је да се, онолико колико је то могуће из модерне перспективе, прикаже живот владарке из куће Немањића, који поред историјских, културних и уметничких, има и личну димензију. Изложба је конципирана кроз три целине, које истовремено означавају и три периода из живота краљице, која је преко 60 година утицала на културу и историју Србије. Први је период након њене удаје за српског краља Уроша I, трећег сина Стефана Првовенчаног, и траје до његове смрти 1276. године. То је време формирања њихове породице у којој ће се родити синови Драгутин и Милутин и ћерка Брњача. Осим историјских прилика, желели смо да публици приближимо део свакодневице тадашње властеле, кроз реконструкцију трпезе тога времена. Будући да је најпознатији археолошки локалитет у близини Краљева град Маглич, одлучили смо да урадимо макету његове идеалне реконструкције, као узорног примера феудалног замка, који пружа слику организације живота властеле. Али с друге стране, једина историјска личност која се за Маглич везује је архиепископ Данило II, који је истовремено савременик, пријатељ и сарадник краљице Јелене и писац њеног житија, у оквиру славног дела "Животи краљева и архиепископа српских". Другу етапу њеног живота представља самостално управљање делом Србије у тзв. држави краљице Јелене, под титулом ЈЕЛЕНЕ ВЕЛИКЕ КРАЉИЦЕ и ЈЕЛЕНЕ КРАЉИЦЕ СРБИЈЕ, ДУКЉЕ, АЛБАНИЈЕ, ХУМА, ДАЛМАЦИЈЕ И ПРИМОРСКИХ ОБЛАСТИ, са комплетним управним апаратом. У овом периоду њени велики владарски потенцијали доћи ће до изражаја, а обележава га и знаменита ктиторска активност, која чини и окосницу овог дела приче. Незаобилазна тема је и јединствена школа за девојке, поготову сирочад, коју је организовала у циљу васпитавања, подизања и школовања сиротих. Последња етапа њеног живота настаје после 1306. године, када управу над Приморјем преузима њен унук Стефан Дечански. Краљица која се замонашила, повлачи се у свој двор у Брњацима, где се и упокојила 1314. године. Отуда трећу целину чини прича о највећој задужбиини краљице Јелене, Манастиру Градац, којем је наменила да буде и место њеног гроба и чувања њеног имена. Битно је напоменути да Републички завод годинама врши археолошка истраживања Градца (у старијем периоду Александра Јуришић; данас Емилија Пејовић), а да се материјал са ископавања чува у Народном музеју у Краљеву. Отуда је ово била прилика да се прикаже и део овог богатог материјала, у контексту живота ктиторке Манастира. Посебно драгоцен сегмент чине фреске у фрагментима пронађене приликом конзерваторских и рестаураторских радова и археолошких ископавања, које се сада први пут представљају широкој јавности. Њихова важност је утолико већа што је у Цркви Благовештења живопис веома оштећен, тако да фрагменти представљају драгоцену допуну познавању ове уметничке целине.
Татјана Михајловић, Сузана Новчић
