Log in or sign up

Народни музеј Врање Вас позива на отварање 

изложбе графика 

ПРОСТОРИ ИНТИМЕ 

Душан Јовчић, Мастер ликовни уметник графичар 

Петак, 27. октобар 2017. у 19:30 сати  

 " Троје или четворо људи, њему драге особе, станују на дијаметрално супротним странама града. На малој мапи, јасним, дубоко урезаним линијама показује нам пут до њих. Верујем да је у овом, по мени, најзанимљивијем раду, индиректно дошао до решења возећи бицикл. 
Марсел Дишан је зауставио бицикл. Бојс поново покренуо..." 

Александар Ђорђевић, сликар 

"Моји радови су визуелне представе слика интиме. Они говоре о сликама добијеним имагимативним промишљањем о обичним, свакодневним предметима, интимним просторима, о временској датости, односно темпоралној димензији тих предмета и искустава везаних за те предмете, о, башларовски речено, поетској сањарији. Циљ ми је био лирска, имагинативна надградња дате стварности, свакодневице.
Радећи у овом жанру стално сам имао на уму димензију интимног везану за те предмете, за њихов живот у мом сећању (успоменама), осећаје носталгије и пролазности, неповратности прошлих тренутака, као и одређене димензије архивског. Сваку личност сам посматрао као одређени простор или место за складиштење доживљаја, сећања, знања и других мисаоних садржаја.
Архивско ме је занимало и у погледу предмета које неко домаћинство поседује, како се оно може свести на списак у маниру: 15 фиока, 2 стола, 20 кашика, 12 шољица за кафу, 30 фотографија са летовања, 20 аутића и тако даље. Моји радови не нуде никакве доказе, ништа није коначно дато, већ само показују, указују и говоре о једној могућности ликовног решења интимно доживљених простора и предмета. Предмети у мојим мртвим природама су помало деформисани и искривљени, понекад и дводимензионални, као "сенке" или одрази правих предмета, чиме сам хтео да подвучем сећање које измиче, које нема много везе са стварним, првобитним предметом, али и да имагинативно домислим облике, како њихова представа не би била банална. Једноставни, свакодневни предмети, који сами по себи нису толико занимљиви, али то за мене представља моје благо прошлости, и бацам светлост рефлектора бине баш на њих, баш због њихове једноставности, неприметности, запуштености. Интимне предмете лагано и непрекидно формирамо, моделујемо их кроз нашу интеракцију и искуство са њима. 
Они попримају особине живих бића. "Дивље" и "накострешене" туђе предмете, предмете који нису наши, са којима немамо искуство, свакодневно, као да су од глине, иако су можда од метала или керамике, ми "глачамо" и чинимо их пријатним, блиским." 

Душан Јовчић, аутор 

Душан Јовчић је рођен у Сурдулици 26. септембра 1993. године. Након треће године Гимназије "Бора Станковић" у Врању, уписао графички одсек Факултета ликовних уметности у Београду 2011. године. Завршава Основне академске студије 2014. године у класи проф. Биљане Вуковић. Мастер академске студије завршава 2016. године у класи проф. Жарка Смиљанића. Имао је једну самосталну и учествовао на више групних изложби. Добитник је више награда.