Позивамо Вас да присуствујете отварању изложбе слика 

КОНТИНУИТЕТ У СТВАРАЛАШТВУ МИЛАНА КОЊОВИЋА 

Изложбу ће отворити 

Милена Рацков Ковачић 

директор Галерије "Милан Коњовић" Сомбор и 

Небојша Васић, кустос, аутор изложбе 

 

Петак, 8. септембар 2017. у 20 сати 

 

Милан Коњовић се родио као други син Давида Коњовића, адвоката, краљевског јавног бележника, и Вере, рођене Вукићевић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време "Велике сеобе Срба" са Патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. из Пећке Патријаршије да би касније, кроз векове, одиграли значајну улогу у политичком, друштвеном и културном животу града. 

Милан Коњовић је већ 1914. као гимназијалац у Сомбору изложио педесетак својих радова сликаних по природи, а 1919. се уписује на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу Влаха Буковца. Након два семестра студије наставља самостално, авангардни чешки сликар Јан Зрзави га упућује на студирање Леонарда, потом одлази  Беч (1921-1922), да би 1923. уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден. У Париз стиже, са Емом Маштовском, својом каснијом супругом - коју је упознао у Прагу - маја 1924. и остаје до 1932. до свог коначног повратка у Сомбор. У Паризу постиже запажене успехе самосталним изложбама као и учествовањем на изложбама париских салона. Ту настаје Коњовићева "Плава фаза" (1929-1933), његова прва зрела уметничка физиономија. По повратку у Сомбор посветио се сликању родног краја, његовог пејзажа, људи и амбијената, са страшћу визионара, који свему што ради даје печат своје аутентичне стваралачке личности. Лети слика у Далмацији (Млини, Цавтат, Дубровник), те раздобље од 1934. до 1939. обухвата уметникову "црвену фазу". За време рата 1941. налази се у заробљеништву у логору Оснабрику, где је урадио неколико темпера и већи број цртежа. После повратка у Сомбор, 1943, 1944. и 1949. настају Коњовићеви пастели, као и уља стишаног колорита, који чине уметникову 2сиву фазу" (1940-1952). Година 1953. значи преокрет у Коњовићевом сликарству: однос према предмету постаје слободнији, на делима "колористичке фазе" доминира чиста, интензивна боја, уменик се зауставља на на прагу апстракције. Нова сликарска оријентација кулминира и траје на радовима "асоцијативне фазе" (1960-1984), да би сликар 1985. почео са првим варијацијама на тему византијске уметности, те ће до краја 1990. настати тридесетак дела нове "византијске фазе", са којима се и завршава Коњовићев пребогати опус од око 6000 радова, уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костим, витража, мозаика, графика. Ово јединствено, разноврсно дело афирмисало је име свог мајстора са преко 300 самосталних изложби и око 700 групних у земљи и иностранству. 

За редовног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979, за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности 1986, а за редовног члана Српске академије наука и уметности 1992. Добитник је бројних награда и признања у земљи и иностранству.

Радно време

Народни музеј 

 

од понедељка до петка 8 - 15 h

викендом није отворен за посетиоце

Галерија

понедељком 8 - 15h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 10 - 14 h

Кућа Боре Станковића 

понедељком 8 - 15 h

од уторка до петка 8 - 20 h

викендом 9 - 13 h

Контакт

  Пионирска 1, Врање, Србија
  017/424-018
  017/424-018
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Где се налазимо ?

Пријави се - вести на и-мејл